8/12/15
Deca iz Timočke Krajine obeshrabrena da pohađaju časove rumunskog jezika
Iako u nekim rumunskim zajednicama van granica Rumunije, obrazovanje na rumunskom jeziku počinje da bude deo prava, u nekim je to, još uvek problem.
U Timočkoj Krajinije ovo naročito izraženo, rumunska zajednica govori o odbijanju nekih direktora da uvedu časove rumunskog jezika, iako postoje pismeni zahtevi za to.
U drugim slučajevima, srpske vlasti raznim obmanama obeshrabruju decu da uče na rumunskom jeziku. Iako se nalaze u državi koja afirmiše svoju otvorenost prema evropskim principima, rumunski lideri iz Srbije kažu da još uvek imaju velike probleme sa priznavanjem identiteta.
Prihvatanje rumunskog jezika u školama i crkvama i zvanično priznavanje rumunskih zajednica od strane srpskih vlasti je u zastoju sa kojim se Rumuni iz susedne države suočavaju i u sadašnjosti. „Nama su uskraćena sva prava, uskraćena su nam prezimena, krštena imena, pravo na rumunski jezik u crkvama i školama. Naš narod je imao i ima puno problema, ali se oduvek borio i uspeo da bude rumunski, posebno kroz njegovu rumunsku dušu, tradiciju i rumunski jezik. Svi znaju da nam se uskraćuje pravo na školovanje, nemamo predstavnike u parlamentu, premalo ih imamo i u lokalnim parlamentima“, kažu predstavnici rumunskih zajednica iz Timočke Krajine. Lideri rumunskih zajednica iz Srbije kažu da velike prepreke stvaraju i lokalne vlasti.
„Svake godine imamo prepreke od strane direktora škola iz naše oblasti sa ovim anketama, jer su one više puta falsifikovane i umesto da pokažu pravi broj roditelja koji su se potpisali, pokazuju lažan broj, jer mnogo direktora odbija da prihvati uvođenje časova rumunskog jezika u škole. S druge strane, postoje predsednici opština koji pritiskaju direktore škola da se u njihovim školama ne odobri rumunski jezik“, izjavio je Zoran Radivojević, predsednik udruženja „Dacia Aureliana“, korenspondentu Radio Rumunija, Mihai Badeskuu.
U nekim slučajevima sredstva pomoću kojih je učenje rumunskog jezika u školama sprečeno su prosto nezamisliva za jednu civilizovanu državu. U jednom velikom rumunskom selu Podgorac, preko 150 roditelja je napravilo peticiju, pisani zahtev da se uvede rumunski jezik u ovu osnovnu školu, ali su direktor i predsednik opštine Boljevac ovaj zahtev odbili i uradili nešto što je...na neki način ruglo, u ovu školu uveli su kineski jezik. Dakle, trenutno, naša deca, Rumuni iz sela Podgorac, jer okolna sela su samo rumunska, uče kineski jezik, a rumunski jezik im nije bio odobren, dodaje Radivojević.
Rumunija je „odlučna da podrži Rumune iz zajednica sa juga Dunava da uče na maternjem jeziku“. Druga edicija sastanka Rumuna van granica Rumunije, koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova, za isti sto sakupila je Rumune iz istorijskih zajednica sa juga Dunava i ministre uključene u rešavanje problema u dijaspori. Zvaničnici su razgovarali o ključnoj ulozi koju ima obrazovanje u očuvanju etničkog identiteta. Ministar delegat za Rumune preko granice, Angel Tilvar, objasnio je da je obrazovanje izuzetno bitno za očuvanje etničkog identiteta i rekao da je Rumunija odlučna da podrži Rumune iz zajednica sa juga Dunava u učenju rumunskog jezika na svim nivoima školovanja, uključujući i stipendije koje se dodeljuju za univerzitetske centre u Rumuniji.
Angel Tilvar je napomenuo i skorašnji protokol zaključen sa Ministarstvom prosvete. „Protokol koji smo nedavno potpisali čini se da pokreće stvari i brže nego što smo očekivali, a znaci koje imamo su i više nego pozitivni. Rezultati ovog sastanka biće prošireni na takav način da rumunske zajednice koje su zainteresovane mogu imati pristup sadržaju naših diskusija“, istakao je Tilvar. Predstavnici zajednica sa juga Dunava rekli su da ima potrebe za poboljšanjem postojećeg kadra i predložili su uključivanje ogranizacija na nivou zajednice u proces biranja studenata stipendista. Oni su podržali i potrebu za uvođenjem kurseva rumunske kulture i civilizacije za stipendiste.
Preuzeto sa: Romania Actualitati