Kako Srbija kontroliše rumunsku(vlašku) manjinu u Timočkoj Krajini
Proces asimilacije rumunske(vlaške) zajednice u Timočkoj Krajini je veoma aktivan, uprkos nastojanju Srbije da poštuje prava ove manjine(za sada samo na „papiru“). Ovo je znak uzbune koji su dali mnogi lideri Vlaha/Rumuna iz severoistočne Srbije u Bukureštui pred zvaničnicima rumunske vlade i Parlamenta. Nedavno je jedna delegacija Kongresa Rumuna iz Srbije posetila rumunski parlament, gde ih je primila Komisija za rumunske zajednice van granica države, iz Doma poslanika. Glavna tema razgovora bio je status rumunske zajednice iz severoistočne Srbije i odnos srpskih državnih institucija prema ovoj zajednici.
Članovi delegacije razgovarali su i sa ministrom za Rumune van Rumunije, Andreom Pastarnak. Takođe, u program posete bio je uvršten i sastanak sa predsednikom Rumunskog kulturnog centra (Institut Cultural Român), Raduom Boroianuom, kome je delegacija zahvalila za projekte koje je ovaj centar sproveo u severoistočnoj Srbiji. Delegaciju Kongresa Rumuna iz Srbije sačinjavali su dr Predrag Balašević, Vlaška narodna stranka; Zaviša Žurž „Ariadnae Filum“, Društvo za očuvanje kulture Vlaha/Rumuna Srbije; i Dušan Prvulović, Odbor za ljudska prava Negotin.
Na sastanku sa rumunskim parlamentarcima, predstavnici timočkih Rumuna/Vlaha izneli su da je proces veštačke podele zajednice na Vlahe i Rumune i dalje veoma aktivan i da ima za cilj apsolutnu asimilaciju ove manjine. „Očigledno je da su određene državne institucije, političke stranke većinskog stanovništva i Srpska pravoslavna crkva odgovorni za ovu veštačku podelu. Srpske vlasti su uslovile, protivno našoj volji, registraciju Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine i standardizaciju vlaškog jezika. Ovim činom je Vlada na grub način prekršila kulturnu autonomiju vlaške manjine koja je zagarantovana Ustavom i zakonima Republike Srbije“, tvrde oni.
Prava samo na papiru
Srbija je ratifikovala najznačajnije međunarodne dogovore iz oblasti zaštite prava nacionalnih manjina, kao i Pakt o građanskim i političkim pravima. Konvenciju za zaštitu prava nacionalnih manjina u okviru Saveta Evrope i Evropsku konvenciju za manjinske i regionalne jezike. Ustav Republike Srbije garantuje da članovi nacionalnih manjina učestvuju u procesu donošenja odluka ili odlučuju o problemima iz oblasti kulture, obrazovanja, informisanja i zvanične upotrebe jezika, samostalno ili preko svojih predstavnika.
Ovo postoji više u teoriji jer u praksi stanje stvari drugačije. U severoistočnoj Srbiji, etnički Rumuni se i dalje bore za priznavanje osnovnih prava, a u Vojvodini se ona postepeno gasi, iako je zvanično priznata. Rumunska odeljenja se zatvaraju, kulturne aktivnosti se gase, a zajedno sa njima nestaje i maternji jezik.
Članovi Saveta vlaške manjine ne znaju rumunski jezik
Država Srbija kontroliše organizacije koji zvanično predstavljaju rumunsku(vlašku) zajednicu iz severoistočne Srbije. Srpsko zakonodavstvo nalaže da kandidati za Savete nacionalnih manjina nisu u obavezi da dokažu pripadništvo datoj manjini. Na taj način se članovi stranaka koje su na vlasti, iako nisu etnički Rumuni/Vlasi, kandiduju na izborima za savete manjina. Uz logističku, finansijsku i medijsku pomoć, na teritoriji lokalnih i gradskih odbora vladajućih stranaka, oni su uspeli da pobede na izborima.
“Raspisivanje izbora za Nacionalni savet nacionalne manjine u 2010.godini, izazvao je interesovanje pojedinaca koji se nikada ovom temom nisu bavili za takozvanu vlašku temu. Neki od njih su i ranije izražavali otvoreno protivljenje prema bilo kakvom obliku zahtevanja manjinskih prava našoj manjini, optužujući nas za separatizam. Reč je o funkcionerima srpskih stranaka koji su se javno izjasnili kao etnički Srbi pre raspisivanja izbora za Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine. Na izbore su izašli praktično sa listama Socijalističke partije Srbije, Demokratske stranke, Napredne stranke Srbije, G17+ i ostalim. Ove stranke su svoje članove stavili na posebne spiskove vlaške nacionalne manjine, bez obzira na njihovu stvarnu nacionalnost. Rezultat je bio taj da su članovi naše zajednice bili praktično isključeni iz Nacionalnoh saveta, kog su počeli da kontrolišu Srbi,” objasnili su predstavnici Rumuna iz severoistočne Srbije kako je država Srbija preuzela kontrolu nad Nacionalnim savetom.
Jedna od prvih odluka novog rukovodstva Saveta bila je da se usvoji da do “standardizacije vlaškog jezika”, zvanični jezik ovog organa bude srpski. Biće da većina članova Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine ne poznaje niti govori jezik koji nastoji da “standardizuje”.
Nepostojeći jezik
“Standardizaciju” vlaškog jezika(kako se govori rumunskog nazivaju u istočnoj Srbiji) započele su vlasti i pre 2010.godine. Tako je po sovjetskom modelu “moldavskog jezika” izmišljen “vlaški jezik”, usvojivši takozvanu vlašku abecedu, sa slovenskim pisanjem. Zapravo, reč je o srpskoj abecedi kojoj su dodata još pet znaka. Ukupno postoji 35 grafičkih znakova koji odgovaraju takozvanom vlaškom jeziku. Srpski akademski i naučni forumi odbili su da se uključe u ovu lažnu inicijativu, ne mogavši da ignorišu činjenicu da su termini „vlah”, „valah”, „vlas” ili „voloh” deo rumunskog istorijskog i kulturnog nasleđa.
Skandalozni karakter procesa “standardizacije vlaškog jezika” najbolje je prikazan štampanjem takozvanih udžbenika na “vlaškom jeziku”, protivno svim normama koje se primenjuju u obrazovnom sistemu u Srbiji.
Šta su radili rumunski parlamentarci u Srbiji
Pre nego što su predstavnici timočkih Rumuna/Vlaha došli u Bukurešt, delegacija Komisije za rumunske zajednice van granica države iz Doma poslanika, posetila je Srbiju, gde se sastala sa članovima diplomatskih misija Rumunije, sa predstavnicima države Srbije, kao i sa članovima rumunske zajednice iz Vojvodine i severoistočne Srbije.
- Rumunski parlamentarci su, nakon razgovora, napisali niz preporuka kako bi se prava rumunske/vlaške manjine poštovala:
- Deblokiranje Međuvladine zajednicke komisije za manjine imenovanjem jednog kopredsednika od strane Srbije, predlog Rumunije je da to bude državni sekretar iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije.
- Uvođenje rumunskog jezika kao obaveznog predmeta u škole u zajednicama sa velikim brojem Rumuna (4 časova nedeljno umesto 2 čaca)
- Osnivanje obdaništa u severoistočnoj Srbiji na rumunskom jeziku
- Organizovanje kulturnih centara u sedištu Konzulata u Zaječaru i Vršcu
- Priznavanje Rumunske pravoslavne crkve na teritoriji cele države i u severoistočne Srbije i dozvola za izgradnju Rumunskih pravoslavnih crkvi.
- Ustanoviti nedvosmislene kriterijume u vezi dobijanja rumunskog državljanstva
- Dodeljivanje stipendija etničkim Rumunima koji žele da nastave studije rumunskog jezika u Srbiji
- Dodeljivanje državljanstva na etničkom osnovu kako bi se rumunski jezik i identitet učinili primamljivijim
- Kupovina nove zgrade (veće i obezbeđenije) za Konzulat u Zaječaru koja će funkcionisati kao kulturni centar
- Prenošenje signala Radio-televizije Vojvodina (RTV) u Istočnu Srbiju i lobi za osnivanje redakcije na rumunskom jeziku na RTS-u (Radio-televizija Srbije), po modelu Radio Rumunija aktuelnosti. (Radio România Actualități)
- Slanje rumunskih eksperata kako bi davali savete u domenu pristupa evropskim fondovima za etničke Rumune/Vlahe u Srbiji
- Otvaranje dijaloga sa srpskim partnerima na temu povraćaja imovine rumunskoj/vlaškoj zajednici u Srbiji.
Preuzeto iz Adevarul
25.06.2017