Radio Televizija Srbije Diskriminiše Vlahe(Rumune) severoistočne Srbije i provocira etničku netrpeljivost
U subotu 2 Jula 2016 godine, Radio Televizija Srbije objavila je u udarnom terminu na drugom dnevniku jedan od najgnusnijih medijskih napada na Vlahe severoistočne Srbije. Napad je organizovan u sprezi sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom i pojedincima iz političkih partija koje su preuzele Vlaški Nacionalni Savet.
RTS je kao javni servis svih građana odavno izgubio tu reputaciju i postao medij na nivou tabloida i senzacionalističkih glasila raznih interesnih grupa. Situacija je gora nego 90-ih godina 20-og veka. Poslednjih nekoliko meseci kulminira gubitkom svakog osećaja za realnost, objektivnost, i mesto koje RTS kao javni servis u društvu treba da ima.
Umesto toga sa RTS-a ponovo imamo hajku na one koji nisu po volji nekome u vlasti. RTS se pretvara u propagandnu mašinu interesnih grupa na vlasti koje manipulacijom javnosti žele da održe lošu situaciju u društvu, stvarajući atmosveru straha nepoverenja i mržnje. Ovaj put RTS se obrušio na Rumune(Vlahe) severoistočne Srbije i susednu Rumuniju.
Protopopiat Rumunske(Vlaške) pravoslavne crkve u Negotinu
Ovaj kratak prilog državne televizije pokazuje svu bezobzirnost vlasti Republike Srbije u agresivnom obračunu sa delom svojih građana odnosno nacionalnim manjinama, i tipičan je primer etničke diskriminacije, širenja govora mržnje i otvorene etničke netrpeljivosti jedne državne institucije prema sopstvenim građanima. Atmosfera koja se stvara ovom i sličnim emisijama imaju za posledicu izazivanje mržnje i netrpeljivosti između građana Srbije, čime je zlonamernost državne televizije očigledna.
Na ovom primeru jasno možemo videti neskrivenu nameru državne televizije da otvorenim lažima i izmišljotinama ponizi i zastraši jednu nacionalnu manjinu. Cilj priloga je stvaranje nesigurnosti i nepoverenja među pripadnicima Vlaške manjine, izazivanja osećaja krivice kod onih koji u skladu sa ustavom i zakonima, rade sve ono što je u svakom civilizovanom društvu uobičajeno. Prilog predstavlja školski primer stvaranja podela u Vlaškoj(Rumunskoj) zajednici severoistočne Srbije
Politika agresivne asimilacije se više ne može sakriti. Na ovom primeru je postala otvorena i jasna u svoj svojoj primitivnosti.
Namera državne televizije je u ovom slučaju jasna, želi se pokazati da su Vlasi ipak neka vrsta "druge kategorije" građana u Srbiji, i da praktično nemaju prava na sopstveno mišljenje, zahteve niti na bilo kakve interese u okviru svojih građanskih i manjinskih prava. Državna tlevizija ovde grubo krši sve moguće norme moralnog i profesionalnog ponašanja i izveštavanja ali i zakone iznošenjem lažnih informacija, insinuacija, tendencioznih konstrukcija i tonom koji jasno daje do znanja da su Vlasi odnosno Rumuni u istočnoj Srbiji problem, a da su svi ostali u pravu, te da "naša država treba da interveniše u vezi toga". Protiv koga to treba da se interveniše? nije li to ogoljeni govor mržnje usmeren prema sopstvenim građanima, čiji je jedini greh što postoje i žele da budu ravnopravni građani Srbije. Zašto državna televizija pokazuje toliko mržnje prema Rumunima istočne Srbije, kao i prema susednoj prijateljskoj zemlji Rumuniji i njenim institucijama. Zbog čega RTS provocira problem tamo gde ga nema?
U prilogu je kao jedina relevantna "istina" o Vlasima prikazana kroz stav Srpske Pravoslavne Crkve i tzv. Vlaškog Nacionalnog Saveta, organizacije koja jeste zamišljena da predstavlja nacionalne manjine ali je, kao i većina stvari u Srbiji, obesmišljena od strane ruiniranog politčkog i društvenog sistema. Velike političke partije su preuzele ovu organizaciju od Vlaha i tamo intstalirali svoje političke poslušnike kako bi sprovodili promašenu i prevaziđenu politiku prema manjinama i prikrili svoju nesposobnost i neznanje upravljanja zemljom. Ovakvim ponašnjem, nesposobni i nekompetentni kadrovi političkih partija produbili su postojeće probleme i napravili nove koji do sada nisu postojali. Vlaški nacionalni Savet je preuzet od strane političkih partija na skandaloznim i spornim izborima(o kojima smo već ranije pisali), ove izbore su vlaške organizacije bojkotovale te je tako Vlaški Nacionalni Savet konstituisan od predstavnika vlasti, ali bez Vlaha, što je potpuno u suprotnosti za idejom nacionalnih savete, Po toj zamisli nacionalni savet treba i da bude "veza" između manjine i vlasti, i u njemu ne smeju da sede predstavnici vlasti, sada međutim imamo potpuno obrnutu situaciju da vlast predstavlja samu sebe u razgovoru sa sobom, a vlaška manjina je van toga i potpuno je izbačena iz procesa razgovora o sopstvenoj sudbini.
Niko više ne pominje činjenicu da Vlaški Nacionalni Savet nema nikakv legitimitet da predstavlja bilo koga osim par pojedinaca koji se neprekidno pojavljuju u ovakvim situacijiama kada treba blatiti sve one Vlahe koji se iskreno zalažu za građansku Srbiju, stvarnu demokratizaciju društva i realne reforme koje su Srbiji hitno neophodne.
Predstavnici Vlaškog nacionalnog saveta koji su deo vlasti, za 4 godine uzurpiranja ove institucije, poništili su sve za šta su se vlaške organizacije izborile u prvoj deceniji 21-og veka i nisu učinili ništa na iniciranju ozbiljnih projekata u cilju očuvanja identiteta vlaha ali i sprovođenja građanskih interesa pripadnika vlaške(rumunske) manjine. Umesto toga iz samo njima znanih razloga, ovi ljudi najprimitivnijim metodama iz staljinističkih vremena napadaju i provociraju susednu Rumuniju, satanizuju i diskriminišu pojedince i organizacije u Vlaškoj zajednici koji im nisu po volji, grubo se mešaju i politizuju pitanja manjinskih prava, pokušavaju da utiču na osećaj identiteta pripadnika vlaške zajednice, pristrasno posreduju u domenu religijskih sloboda i čine sve kako bi sprečili ozbiljno sprovođenje ustava i zakona po pitanju građanskih prava vlaške (manjine) koja se na ovaj način grubo uskraćuju.
Svojevrsna potvrda izjave Miroslave Milenović-članice Saveta za borbu protiv korupcije, da Srbijom umesto političke elite upravlja tajkunsko mafijaška mreža, nigde nije očiglednije nego na primeru ponašanja vlasti prema Rumunima(Vlasima) istočne Srbije. Ponašanje RTS u ovom slučaju samo je jedan od elemenata kompleksnog sistema prikrivanja istine i stvaranja neke virtuelne realnosti.
U ovoj emisiji izrečeno je niz izmišljotina, neistina i tendencioznih informacija. Što je inače pravilo na RTS-u kada se izveštava o Rumuniji, Rumunima odnosno Vlasima. Istina je u ovom slučaju na RTS nepostojeća kategorija.
Kao što se može videti oni o kojima se priča nisu uzeti u obzir, sa njima se nije razgovaralo, niti im se dala bilo kakva šansa da se čuje druga strana. Što je krajnje primitivno i ružno.
Da li je to profesionalnost RTS-a?
U nastavku teksta imamo transkript ovog sramotnog priloga. Pokušaćcemo da čitaocima detaljnije predočimo koliko je ovde neistina insinuacija i laži iznešeno, kao i način stvaranja atmosfere straha i netrpeljivosti kako među pripadnicima vlaške manjine tako i ostalih građana Srbije prema Vlasima, što je veoma opasno i neodgovorno, naročito ako se ima u vidu da se radi o državnoj televiziji te tako iza ovoga jasno stoji država ili tajkunsko mafijaška mreža, procenite sami.
Pogledajmo ukratko kako je državna televizija manipulisala informacijama.
Reporter 1: Zbog nekanonskog delovanja rumunskih sveštenika u Istočnoj Srbiji, Srpska pravoslavna crkva u sporu je sa rumunskom crkvom, koja ne poštuje teritorijalni princip i bogosluženja, osim u srpskom delu Banata. Obavlja ih i tamo gde ne bi smela u Timočkoj Krajini i Braničevskom okrugu. Zato SPC najavljuje prekid odnosa. Stručnjaci smatraju da je iza sukoba namera Rumunije da rumunizuje vlašku manjinu i da je zato, ali i zbog drugih zahteva koje Bukurešt postavlja Beogradu na putu ka Uniji, neophodna intervencija naše države.
-Pominjanje kanona u jednoj sekularnoj državi jeste očigledna pristrasnost i cinizam, u Srbiji vladaju ustav i zakoni a ne crkveni kanoni. Crkveni kanoni vladaju u državama koje imaju versko ustrojstvo i po pravilu se radi o društvima zasnovanim na verskom fundamentalizmu, u takvim državama su religijske dogme osnov državnog uređenja a ne ustav i civilni zakoni.
Da li Srbija to želi da postane?
Crkveni kanoni mogu biti predmet razgovora između crkava ali se oni ne tiču građana i države u celini. Srbija nije ustrojena po crkvenim zakonima niti je pravoslavna crkva na vlasti u Srbiji.
-Po ustavu i zakonu su sve religijske zajednice ravnopravne, i time zagarantovane religijske slobode, tako da se sporovi između crkava ne tiču ni države niti građana. Kako objasniti teritorijalni princip organizacije crkve ako srpska pravoslavna crkva deluje svuda u inostranstvu pa i u Rumuniji gde njene aktivnosti Rumunija čak i finansira dok to isto ne važi za rumunsku crkvu u Srbiji. Ove se činjnice tendenziozno prećutkuju, i umesto toga nudi opasna konstrukcija da rumunska pravoslana crkva-RPC deluje agresivno nelegalno i neprijateljski !? Kako je to moguće ako se zna da rumunska crkva u Srbiji okuplja samo njene vernike čiji je izbor slobodan i niko nema načina da nekoga natera da postane vernik Rumunske pravoslavne crkve.
-Koji to stručnjaci smatraju "da je iza sukoba namera Rumunije da rumunizuje vlašku manjinu" !? Zašto se ne pomenu imenom i prezimenom i iz koje oblasti takav stručnjak treba biti da bi izneo takvu besmislicu? Svima je poznato da je stanovništvo istočne Srbije romanizovano još u starom veku, dok se rumunska nacija formirala tokom srednjeg veka. Stoga je besmilseno ponovno romanizovanje ili rumunizovanje nekoga ko to već jeste. Ovde se međutim radi o veštoj manipulacijii informacijama i iskrivljenom predstavljanju istine, dok se naveći deo činjenica prećutkuje ili krije. To da je naziv "Vlah" samo jedan naziv za Rumuna, na to se uvek zaboravalja.
- Kakva se to intervencija traži i protiv koga? Koliko zlonamerna može biti jedna državna institucija kada traži intervenciju protiv sopstvenih građana samo zato što ti isti građani od svoje države traže da poštuje sopstveni zakon i ustav a pre svega sopstvene građane vlaške(rumunske) nacionalnosti? Šta bi bio cilj takve intervencije? Da li građani treba da odustanu od svojih građanskih prava samo zato što vlast nema volju da to sprovede ili nema sposobnosti? Očigledno je da je rešavanje "intervencijama" u Srbiji pravilo kada god su u pitanju ključni problemi društva. Gde nas je to dovelo kao i štetne posledice toga vidimo na svakom koraku.
Reporter 2: U malom svilajnačkom selu Bobovu pre 5 godina preko noći privatna kuća postala je rumunska crkva. Ovu improvizovanu bogomolju posećuje stotinak Vlaha.
Meštani Bobova, opština Svilajnac:
Sagovornik 1: „Pa ja sam išao par puta tamo, ne mogu da kažem, sveštenici su onako realni i dobro rade njihov posao, sve je to pravoslavno.“
-Očigledno se ne radi o verniku RPC već o nekome ko je iz radoznalosti prisustvovao verskoj službi RPC, kako onda takvi sagovornici mogu biti merodavni na ovu temu?
Sagovornik 2: „Nemamo mi ništa protiv toga, ali imali smo protiv kada su oni počeli da tu vrše tu agresiju, da agresivno nastupaju na stanovništvo, da se izjašnjavaju kao Rumuni.“
-Evidentno je da se ovde pokušava da se aktivnosti rumunske pravoslavne crkve prikažu u negativnom kontekstu. Žalosna je istina, koju državna televizija vešto prikriva, da su rumunski vernici prinuđeni na versku službu po kućama jer im Srbija ne omogućava da imaju svoje crkvene objekte kao što do susedna Rumunija dozvoljava srpskoj manjini tamo i čak finasira Srpsku pravoslavnu crkvu u Rumuniji, ove činjenice međutim RTS vešto prikriva i umesto toga ističe ono čega bi svako tebao da se stidi, da se vernici jedne pravoslavne crkve okupljaju po improvizovanim crkvicama u privatnim kućama i garažama jer im sopstevna država ne omogućava slobodno ispovedanje religije.
-Ovo je već viđeno u ranom hrišćanstvu kada su se vernici krili po pećinama od progona države...doduše tada bez RTS-a. Da li je u Srbiji stari vek još uvek u toku, da li je neko ovde čuo za ljudska prava na slobodno ispovedanje religije koja su razvijenom svetu, čiji deo želimo da postanemo, rešena još krajem srednjeg veka?
-Zašto ovde nije data reč i onima o kojima se raspravlja, pre svega Rumunskoj pravoslavnoj crkvi, njenim sveštenicima, vernicima i predstavnicima autentičnih vlaških organizacija? Po gebelsovskim principima huščkačke probagande data je reč građanima koji nikave veze sa RPC nemaju ali imaju da kažu i nešto "negativno" o tome, ili se pozitivne stvari prikazuju u negativnom kontekstu kako bi negativna atmosfera cele priče bila što više pojačana. Kako je neko moogao da vrši bio kakvu agresiju na bilo koga ako je rumusnkom stanovništvu preporučiavano da se izjasni kao rumunsko? Na popisu su mnoge grupacije imale svoje kampanje, uključujuči i nacionalne manjine, šta je tu sporno? Svako će se na kraju izjasniti onako kako želi, ovde je problem što država svojim pristranim delovanjem decenijama izaziva krizu identiteta i tako produkuje veoma nestabilne rezultate popisa naročito u pogedu nacionalne i etničke opredeljenosti. Nije li iupravo ova emisija "agresivan" nastup u pogledu nacionaog identiteta gde se jednim otvorenim negativnim stavom stvara osećaj krivice kod pripadnika rumunske nacionalne manjine i time jako psihičko opterećenje da nije dobro biti njen pripadnik.
Reporter 2: Pritisaka je bilo i da se rumunski prihvati kao maternji jezik, potvrđuju u Nacionalnom savetu Vlaha. Građenje crkava vide kao suptilniji način rumunizovanja ove nacionalne manjine.
Radiša Dragojević, predsednik Nacionalnog saveta Vlaha: „ Postoji jedan, rekao bih, primamljiviji oblik vrbovanja naših pripadnika, a to je vršenje raznih obreda, pre svega krštavanje dece ili služenje opela sa minimalnim naknadama ili bez naknada.“
Višnja Višnjić: Prema poslednjem popisu, u Srbiji živi nešto više od 35.000 Vlaha, uglavnom u Istočnoj Srbiji i imaju status nacionalne manjine. Sa druge strane Dunava, u Rumuniji, Vlasi nemaju pravo na samoopredeljenje i smatraju se delom rumunskog naroda.
-Ponašanje Radiše Dragojevića prema Rumunima(Vlasima) u Srbiji jeste vrhunac cinizma, i predstavlja ogledalo odnosa vlasti prema vlaškoj manjini. Radi se o čoveku koji je skoro ceo svoj radni vek proveo u sistemu vlasti, pripadniku Socijalističke Partije Srbije i večitom predsedniku svega čime je moglo da se presedava u opštini Petrovac. Radiša Dragojević i Miletić Mihajlović, koji je takođe jako dugo “dežuran” u opštinskoj ali i republičkoj vlasti ispred iste partije, postali su od pre nekoliko godina i “dežurni” dušebrižnici Vlaha. Njihovi rezultati dugogodišnje vladavine su poražavajući. Partija čiji su oni članovi dovela je Srbiju od jedne perspektivne zemlje do potpune propasti, opština Petrovac je međutim u još gorem stanju nego neke okolne. Dakle u njihovu nesosobnost ne treba sumnjati. Sadašnji sastav nacionalnog saveta kojeg gospodin Radojević vodi, najmanje brine o vlaškoj nacionalnoj manjini. Ovaj savet se uglavnom bavi time da se ničim ne bavi, osim kada treba povremeno, uglavnom bez razloga, napadati susednu Rumuniju, i one koji ukazuju na aktuelene probleme Vlaha. Ovi iracionalni napadi uspešno prikrivaju nesposobnost saveta i njihovu osnovnu nameru - da se postupak nestajanja vlaške manjine odvija neometano.
Kako shvatiti da čak ni nakaradni tzv. “Vlaški govor” koji savet propagira, nije uveden ni u jednoj školi u regionu gde Radiša Dragojević ima vlast. Zato se međutim, uspešno blokiraju zahtevi stotina roditelja koji svake godine zahtevaju rumunski. Ali o tome Radiša Dragojević a i RTS ćute i izvrću ćinjenice objavljivanjem poluistina. Zašto ovde nije tačno rečeno ko je i kako “vršio pritisak da se rumunski prihvati kao maternji jezik” osim što je besmisleno, jer po prirodi stvari rumunski jezik i jeste maternji rumunima, ova izjava je kontradiktorna, jer se verovatno odnosi na zahteve roditelja da se njihovoj deci u školskom sistemu Srbije obezbedi maternji rumunski jezik, protiv čega Radiša Dragojević ali i njegova Socijalistička paritja vode besomučnu kampanju. Za njega je dakle opravdani zahtev roditelja da sistem poštuje ustav i zakon pritisak, a on sebe očigledno doživljava kao nekoga ko državu treba da odbrani od sopstvenih građana, da li će to uraditi pomenutim intervencijama koje reporter pominje na početku priloga?
Ne čudi nas, Socijalistička partija Srbije ima dugu istoriju iskustava intervencija protiv svojih ali i tuđih građana, masovne grobnice naših sugrađana iz skorijih sukoba izranjaju na najčudnijim mestima o kojima naravno gospodin Dragojević ne zna ništa, mada je njegova partija 25 godina na vlasti. Očigledno je koliko je sistem vlasti u Srbiji zastranio kada ne shvata da uloga države nije disciplinovanje građana, i sprovođenje nečijih bolesnih ideja, već organizovano sprovođenje zajedničkih interesa i ostvarivanje najvećeg mogućeg stepena zahteva njenih građana. Ovo jeste lako ako se ima dobra namera, ali je jako naporno i zahteva sposobne ljude, a po dosadašnjim rezultatima gospodin Dragojević i njemu slični sigurno nisu ovome dorasli.
Radiši Dragojeviću i tzv. vlaškom nacionalnom savetu smetaju i vernici Rumunske pravoslavne crkve, mada vernici Srpske pravoslavne crkve u Rumuniji imaju svu podršku Rumunije i neometan rad Srpske pravoslane crkve. U Srbiji Vlaški nacionalni savet sebe doživljava kao velikog spasioca Srbije od zlonamerne rumunske crkve. Zašto Radiša Dragojevič koji nije vernik Rumunske pravoslavne crkve uopšte komentariše njen rad, i zašto mu smeta kada rumunska crkva svojim besplatnim obredima za siromašne građane pokušava da im pomogne da prebrode situaciju u koju ih je dovela upravo nesposobna vlast Radiše Dragojevića i njemu sličnih koji su zemlju ekonomski uništili a građane uvelii u nezapamćeno siromaštvo i bedu? Na ovo naravno naravno RTS i Dragojević nemaju odgovor, njima je kriva rumunska crkva što vrši verske službe svojim vernicima.
Komentar da u Rumuniji žive Vlasi kojima nije dozvoljeno samoopredeljenje je besmislen sam po sebi i pokazuje nestručnost voditeljke koja bi trebalo da zna da se radi o Rumunima u sopstvenoj državi i da je mogućnost samoopredeljenja Rumuna u Rumuniji jednostavno besmislica. Činjenicu da Vlasi sebe na svom vlaškom jeziku nazivaju Rumunima Voditeljka verovatno ne zna ili zlonamerno "zaboravlja". Osim toga svi etnički Rumuni(Vlasi) u Rumuniji se izjašnjavaju kao Rumuni, ne mogu kao Vlasi jer se na vlaškom Vlah prevodi kao Rumun, voditeljki je to izgleda nepoznato i očigledno čudno.
Vlaški nacionalni savet koji je skoro 6 godina u rukama velikih političkih partija sa presudnim uticajem SPS, ruinirao je sve što je mogao na temu vlaškog identiteta. Vlaška manjina danas je zahvaljujući njima u mnogo gorem stanju nego pre.
Reporter 2: Isti status Rumuni žele za Vlahe u Srbiji, smatraju upućeni.
Dušan Janjić, Forum za etničke odnose: „ Rumunski jezik je deo politike koncepta nacije i pretvaranja etničkih grupa u Rumune.“
-Još jedna izjava koja je istrgnuta iz konteksta i pravi školski primer manipulacije informacijama, najpre radi se o etničkim grupama koje pripadaju Rumunima(romanizovanim starosedeocima balkana), te to ne može biti sporno. Na šta bi inače ličila izjava da se srpski jezik koristi kao deo politike koncepta nacije pretvrajući razne etničke grupe u susednim zemljama koje nikada nisu bile u sastavu Srbije u Srbe.? Dobar primer je upravo Rumunija, gde postoji srpska manjina na teritoriji koja nikada nije bila u sastavu Srbije, ali njih rumunska televizija ne pokušava da ubedi da su oni posebna slovenska manjina koju Srbija želi da "srbizira" već je svima jasno da se radi o Srbima bez obzira na velike dijalektološke i kulturološke razlike uzrokovane viševekovnim razvojem van Srbije.
-Po ovj logici RTS trebalo bi da se Srbima u susednim državama izmišlja novi jezik na osnovu dijalekata kojim tamo govore, tako bi eventualni deo vojvođanskih Srba u Mađarskoj ili Rumuniji dobio neki svoj hipotetički "vojvođanski jezik, šumadinci nekakv "šumadijski", Hercegovci "hercegovački" - što je besmislica, međutim na primeru Vlaha(Rumuna u istočnoj Srbiji) ovako nešto se intenzivno forsira čime je Srbija došla u politčki konflikt sa susednom Rumunijom ali i sa međunarodnom zajednicom. Samo srpskoj vlasti nije logično da romansko stanovništvo balkana priča romanskim jezikom, interno nazvanim rumunskim(Limba Română) odnosno na srpskom - rumunski jezik.
Reporter 2: Rumuni koriste svaku priliku da uslovljavaju Srbiju kada je reč o pristupanju Evropskoj Uniji, kažu nadležni. Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava: „Ne može se dijalog o nekim otvorenim pitanjima voditi kroz bilo kakvu politiku uslovljavanja, a sigurno ne na štetu Srbije.“
- Nekompetentnost i neznanje obuhvatilo je sve pore srpske vlasti, te nas ovakvi komentari i ne čude, naročito ako imamo u vidu koliko smo daleko odmakli u, već izvesno, našem antologijskom pristupanju Evropskoj Uniji. U ovom kontekstu potpuno je nejasno za šta je ova institucija nadležna.
Rekord u procesu pridruživanja EU za sada drži Turska, kao što vidimo obzirom na način razmišljanja ljudi kojima je ovo ozbiljno pitanje povereno, očigledno je da ćemo biti još jedan "neuspešan kandidat". Pozicija i mogućnost manipulacije javnim mnjenjem ne daje nikakav autoritet i značaj gospođi Paunović da izvrće činjenice, već to čine rezultati kojih ona, nažalost, nažalost nema. Srbija je po pitanju približavanja EU u neprekdnim političkim konfliktima sa susedima upravo zbog neprofesionalnog vođenja ovog procesa. Od perspektivnog regiona s kraja 20 veka, Srbija je zahvaljujući nekompetentnoj vlasti dospela na začelje Evropskih procesa u svim domenima. Suzana Paunović ovakvim stavovima samo dokazuje da jednostavno ne razume posao kojim se bavi, ili ima zle namere, i da će svakim danom ostanka na toj pozivciji nanositi štetu srpskoj politici.
-Srbija ne vodi nikakav dijalog sa Rumunijom, Srbija pokušava da vodi monolog u kome će diktirati svoje uslove onima kojima želi da se pridruži. Dakle Srbija želi u EU ali pod srpskim uslovima! Šta ćemo onda tamo? To bi značilo da bi bilo dobro da se u Srbiji ništa značajno ne promeni, i to ne samo u domenu ljudskih prava. Međutim, čak i da je ovo prihvatljivo, bilo bi besmisleno, jer Srbija upravo želi u EU kako bi postigla stepen uređenja društva kao kod onih koji su već tamo. Ruminija je jedan uzoran primer na koji se treba ugledati a ne kritikovati. EU nam tu nudi "besplatan recept" šta treba raditi da bismo dospeli ne pre svega u EU već na nivo društvene razvijenosti tih zemalja, koji će nam dalje garantovati sve druge oblike razvoja. U tom slučaju naši bi zahtevi bili ispunjeni te ne bi postojao problem.
Za tako nešto potreban je ipak naporan i stručan rad, srpska vlast na to nije spremna niti sposobna, način (ne)shvatanja evropskih vrednosti jasno vidimo na našem primeru. Očigledno je da je proces pridruživanja EU u Srbiji shvaćen kao jeftina reklama za glasačku mašineriju, i samo onoliko koliko to može biti korisno vlasti a ne Srbiji kao državi.
-Gospođa Paunović pokušava praktično da okrivi susednu Rumuniju zbog toga što Srbija ne poštuje prava sopstvenih građana rumunske(vlaške) nacionalnosti!? Trend da zbog sopstvene nesposobnosti krivimo nekog drugog nije ništa novo u srpskoj politici. Nepogrešivost srpske politike ne treba dovoditi u pitanje zar ne?
Prosto je neverovatno kako se kod nas tako sudbonosna pitanja sa lakoćom pretvore u Nušićeve komade.
Najšokantnije u ovoj izjavi, direktora kancelarije za ljudska prava je da nam se otkriva pravi, nažalost, jako mračan i primitivan stav te institucije, a to je, da su manjine šteta za Srbiju. Kako drugačije tumačiti izjavu:
„Ne može se dijalog o nekim otvorenim pitanjima voditi kroz bilo kakvu politiku uslovljavanja, a sigurno ne na štetu Srbije.“.
Kako zahtev bilo koga da se međusobno poštujemo može biti uslovljavanje i šteta za državu? Kako zahtev Srbiji da poštuje prava sopstvenih građana može biti šteta, ako Srbija želi u EU gde su građanska prava jedan od stubova razvoja i napredka. Zašto je to pitanje Srbija uopšte otvorila, kada imamo izuzetno dobre zakone u toj oblasti koje samo treba dosledno primenjivati? Kome u vlasti to nije od interesa i zašto Srbija dovodi sebe u ovakve situacije?
Zašto gospođi Paunović smeta ravnopravnost srpskih građana. Kako takva osoba može voditi jednu takvu instituciju?
Neprofesionalizam bez presedana. Šta možemo očekivati od ostalih ako direktorka institucije za manjinska prava ima tako retrogradan stav prema osnovnim građanskim pravima te smatra da Rumunija “uslovljava” Srbiju time što zahteva da Srbija poštuje prava sopstvenih građana! Kakva to logika objašnjava da bilo koja zemlja ima štetu od poštovanja sopstvenih građana?
Ovaj ključni stav, da su manjine u Srbiji, ravnopravni građani Srbije, i da su njihova prava jedan od osnovnih državnih interesa, kvalifikuje gospođu Paunović (ili ne) da se time bavi. Očigledno je da ona sebe doživljava kao branitelja države od sopstvenih građana a ne nekoga ko građane treba da predstavlja pred državom.
Naravno postojala su srednjevekovna društva, naročito orjentalana koja su gradila koncept na sili vlasti čija je jedina uloga bila tlačenje poslušne “raje” i osvajanje tuđih teritorija radi pljačke, sopstvenog bogačenja i ostanka na vlasti. Otomanska imperija čiji smo sastavni deo bili, jedna je od takvih. Da li takvo društvo želimo? Gospođa Paunović očigledno tako razmišlja, nažalosti, veliki deo srpske vlasti takođe.
U tim društvima svaka kritika vlasti završava se surovim kaznama, vešanje i nabijanje na kolac neposlušne raje bila je uobičajna praksa u Otomanskoj imperiji. Da li se pod intervencijom države to podrazumeva, smirivanje neposlušne raje, da li “intervencija naše države” o kojoj reporter priča znači da će iz Dunava ponovo izranjati hladnjače sa leševima “nepoznatih” osoba? Koliko je naše društvo daleko odmaklo u toku ova dva veka od takvih srednjevekovnih sistema? Poziv na intervenciju potiv sopstvenih građana kao i njihova “štetnost” po državu ili samo vlast, pokazuje da nismo nimalo, a to je zapravo osnovni zahtev onoga što treba da menjamo kako bi se našli u društvu onih kojima ovo nije praksa.
Jasno je da se umesto zaštite manjina i borbe za njihova prava državne institucije na svakom koraku stavlju u funkciju zaštite bahate arogantne i nesposobne vlasti protiv neposlušne raje bilo manjine ili pripadnika većinskog naroda nezadovoljnih stanjem u društvu.
Srbiji će biti onoliko dobro koliko to bude svim njenim građanima, a manijine su najosetljiviji “merni instrument” tog stanja. Nikada zemlja poput Srbije neće biti uspešna ako svi njeni građani ne budu istinski ravnopravni. niti propaganda državne televizije može izmeniti našu realnost.
Reporter 2: Ipak, rumunski ambasador u Srbiji tvrdi da Srbi i Rumuni imaju čvrste bilateralne odnose i ne vidi razlog za spor crkava. Daniel Banu, ambasador Rumunije u Srbiji: „Uvereni smo da svi građani Srbije treba da imaju pravo u ispovedanju religije jer je to garantovano Ustavom i Međunarodnim pravom.“ Episkop bački Irinej, portparol Srpske pravoslavne crkve: „Sporno je to što naša crkva je organizovana kao i svaka druga crkva u svetu teritorijalno, znači ne nacionalno. Kada bi bila nacionalnom, onda bismo recimo već ovde, u Novom Sadu ili Beogradu, mogli da imamo 30 do 50 pravoslavnih crkava jer razni ljudi, razne nacionalnosti pripadaju istoj crkvi.“
-Još jedno nevešto podmetanje, zašto se ovde insistiranje SPC na srednjevekovnim crkvenim pravilima želi podići na nivo bilateralnih odnosa Srbije i Rumunije, ni Rumunska niti Srpska pravoslana crkva nisu deo vlasti u dotičnimm državama već se radi o nevladinim organizacijama koje mogu a i ne moraju da imaju odnose, to ne treba da se tiče vlasti niti građana. Ipak, Ambasador jasno kaže da su religijske slobode zagarantovane što znači da Srbija nema prava da slektivno uvodi crkvene zakone jedne religijske zajednice protiv druge, niti da ikoga prisiljava da bude vernik Srpske pravoslavne crkve kao što to čini u slučaju Rumuna istočne Srbije. Međutim, zašto bi se Ambasador jedne tuđe zemlje pitao za prava građana Srbije? Rumunija jeste matična zemlja Vlaha(Rumuna) ali u ovom slučaju radi se o građanima Srbije, koja o njima i treba da brine.
-Zašto je za ovu temu bitno kako je organizovana Srpska pravoslavna crkva i zašto se Srpska pravoslavna crkva uopšte pita o problemima vernika Rumunske pravoslavne crkve? Uplitanje Srpske pravoslavne crkve kao svojevrsnog "dežurnog vlasnika" svih Vlaha i samododeljenog prava da priča u ime Vlaške manjine je u najmanju ruku nepristojno.
Pa ipak hajdemo redom da vidimo šta je to u ovoj izjavi Episkop irineja sporno.
-Ako je Srpska pravoslavna crkva organizaovana Teritorijalno, kakve to veze ima sa Rumunskom pravoslavnom crkvom, i sa građanskim pravima Rumuna u istočnoj Srbiji? na koji način su ove dve teme realno povezane? Svaka crkva ima svoje vernike i mogu neometano delovati u najvećem delu sveta gde su na vlasti iole demokratski režimi, tako Srpska pravoslavna crkva deluje i u Rumuniji, ne samo da je tamo Rumunska pravoslavna crkva ne ometa, već joj pomaže a država Rumunija finansira rad Srpske pravoslavne crkve! Nasuprot tome u Srbiji Rumunskoj pravoslavnoj crkvi onemućavaju funkcionisanje i Srpska pravoslavna crkva ali i državne institucije što ne bi smelo da se dešava. Na ovaj način krše se elementarna načela modernih sekularnih država a srpske institucije se stavljaju na stranu jedne religijske zajednice, što je "školski" primer diskriminacije građana na religijskoj i etničkoj osnovi. Ovakvo ponašanje je krajnje necivilizovano, ružno i predstavlja primitivizam najgore vrste koje iskazuju kako SPC tako i srpske institucije, prema delu sopstvenih građana i prema prijateljskoj zemlji Rumuniji i njenim institucijama od kojih imaju svo poštovanje.
-Srpska pravoslavna crkva deluje na skoro svim kontinentima gde ima vernike, tako postoji u Americi, Kanadi, Australiji, Južnoj Africi, zemljama EU. Kako se onda ovde uklapa "Teritorijalni princip", da li je teritorija SPC i Rumunija ili Amerika, koje već imaju svoje sopstvene pravoslavne crkve? O ostalim zemljama da i ne pričamo, osim što neometano deluju u najvećem delu sveta Srpska pravoslavna crkva dobija pomoć od tih država koje su uglavnom katoličke ili protestantske i po pravilu dobija verske objekte na korišćenje ako nije u stanju da ih izgradi. Paradoksalno je da ponegde SPC koristi iste crkve zajedno sa drugim crkvama pa i sa Rumunskom, međutim to isto SPC nikome ne dozvoljava u svojim objektima ni u svetu niti u Srbiji. Reklo bi se školski primer "svoje ne damo tuđe hoćemo ".
-Najveća besmislica je ipak primedba o "opasnosti" od brojnosti crkava odnosno 30-50 crkva kako je rečeno. Najpre ovde je očigledno da SPC, građanske slobode shvata kao opasnost, opasno je dakle prema SPC slobodno ispovedanje religije, odnosno da svaka religijska zajednica ima svoju crkvu, uključujući i sestrinske pravoslavne crkve. Ovaj način razmišljanja jeste tipičan za rani srednji vek gde su crkve bile deo vlasti i izazivale teške sukobe usled razmirica, ali nije racionalno za današnjicu u 21-om veku. Religijski fanatizam u sistemu vlasti nikome nije donelo dobro, to je odavno proglašeno zabludom a srednji vek dobom mračnjaštva i nazadnjaštva, crkve su izbačene iz vlasti u svim demokratkim i razvijenim zemljama, zašto onda u Srbiji to još uvek nije slučaj, zašto se ovde interes Srpske pravoslavne crkve, kao jedne, praktično nevladine organizacije, poistovećuje sa interesom države a SPC se grubo meša u sve elemnte državne politike?
Svejedno, 30-50 crkava ne bi ni bio moguće, pošto na svetu postoji manje od 30 pravoslavnih crkava. Čak i sa onima koje nisu priznate, ovaj je broj nedostižan jer u Srbiji ne žive svi narodi koji imaju pravoslavne verinike.
-Zašto bi nekome uostalom smetale sve te crkve? U svakom gradu u demokratskom svetu, čiji deo želimo biti, postoji na desetine crkva i verskih objekata raznih religija, iz kog razloga to u Srbiji ne može? Naročito ako se ima u vidu da su Vlasi u Srbiji starosedeoci a ne emigranti kao što je to primer isa mnogim vernicima u Evropi pa i na drugim kontinetima gde im je uprkos tome religija neometano dozvoljena nezavisno od statusa. Zašto onda Srbija ne dozvoljava svojim građanima da kod kuće rade ono što svi drugi mogu već ih teraju kod "suseda", odnosno Vlasi su primorani da idu na sluđbu u Srpsku pravoslavnu crkvu budući da se delovanje njihove rumunske ograničava. Neverovatna diskriminacija, budući da sve druge manjinske odnosno religijske zajednice u Srbiji mogu slobodno da ispovdaju religiju uključujući i pojedinie zajednice na nivou sekti. Ovo ponižavanje sopstvenih građana nema nikakvo uporište u iole demokratskom ponašanju jedne zemlje i stvara nepoverenje među građanima. Kome to treba?
-Zašto Srbija mora de sa sa ovim Bruka u 21 veku i da bez nekog racionalnog razloga grubo krši elementarna građanska prava soptvenih građana. Kao da to nije dovoljno, nego se prave ovakve huščkaške i provoaktorske emisije kako bi se građani dalje zastrašivali, diskriminisali, i izazivala nacionalna i verska mržnja. Da li je ovo racionalno ponašanje jedne državne institucije? Zašto RTS stvara mržnju i neprijateljsku atmosferu prema delu svojih građana rumunske(vlaške) nacionalnosti na banalnom pitanju religijskih sloboda?
-Na sceni dakle imamo jasan pokušaj manipulacije gledaocima koji slabo poznaju temu a takvih je većina. Umesto objektivnog "tona" emisije i iznošenja činjenica, imamo neprestano fabrikovanje poluistina i insinuacija kako bi se neki zamišljeni protivnik "proglasio" krivim a Srbija i SPC žrtvama nekih Rumuna. Prenebegava se međutim činjenica da se radi o građanima Srbije, ne strancima, ali koji su pukim slučajem druge etničke pripadnosti. Ponovo imamo očigledan pokušaj stvaranja podela u Vlaškoj zajednici na "poštene" i "nepoštene" Vlahe, odnosno na one kojima je moguće po potrebi "brisati patos" i one koji se stalno nešto bune da vlast ne valja mada je na ekranima RTS-a sve savršeno, pa zašto da tamo neki Vlasi kvare tu idilu?
Repoter 2: Posle nekoliko neuspešnih pregovora, iz Srpske pravoslavne crkve najavljuju prekid odnosa sa rumunskom crkvom. Stručnjaci smatraju da to pitanje treba da se reši na državnom nivou, inače će Vlasi ostati prepušteni rumunskom uticaju. A da uticaj nije nimalo slab potvrđuju u Nacionalnom savetu. Kažu da je stipendiranje učenika i studenata iz Istočne Srbije, pod uslovom da prihvate rumunsko državljanstvo, postalo već masovna pojava.
-Ovde osim izvrtanja činjenica imamo i očiglednu laž. Odnosi srpske i rumunske crkve nisu uopšte relevantni za temu manjinskih i ljudskih prava, već smo to ranije i obrazložili, očigledno je međutim da se voditeljka pristrasna i da rumunsku crkvu ne doživljava kao svoju kao, još jednu od crkava koja postoji u Srbiji. Pitanje odnosa crkva nije moguće rešiti na državnom nivou pošto crkve nisu državne već su i nezavisne i pripadaju vernicima, samim je ovo besmislica, Uloga države je da svima obezbedi ravnopravnost u ispovedanju religije i da sankcioniše one koji to sprečavaju bilo to i Srpska pravoslavna crkva ako je to slučaj. O ovome međutim RTS ne raspravlja.
-Voditeljka je otvoreno lagala izjavom da “je stipendiranje učenika i studenata iz Istočne Srbije, pod uslovom da prihvate rumunsko državljanstvo, postalo već masovna pojava”. Svima je poznato da Rumunija ne daje državljanstva po etničkom principu, da je veoma teško dobiti rumunsko državljanstvo a da se prema pripadnicima svoje manjine u Rumuniji ponašaju kao prema ostalim strancima. Tako ni studenti rumunske manjine iz inostransva nemaju nikakva posebna prava u odnosu na ostale. Program Rumunije prema kojima finansira studiranje za pripadnike njihove manjine zamišljen je kao pomoć sunarodnicima van granica. Ući u ovaj program nije lako, često se dešava da pripadnici Srpske ili drugih nacionaosti zbog boljeg uspeha u prethodnom školovanju izbace sa liste Vlahe koji onda ne dobijau stipendiju. Ovaj program nije nimalo “prijateljski” nastrojen prema Vlasima, Naročito ne tako da im se na “izvolite nude pasoši jedne strane zemlje, kao što to RTS i Voditeljka lažu.
Iz istočne Srbije je za poslednjih 20 godina studije u Rumuniji prema ovom programu završilo oko 2000 osoba, niko od njih nije dobilo državljanstvo samo na osnovu studija niti je to moguće, dok se mnogobrojni zahtevi etničkih Vlaha(Rumuna) iz istočne Srbije za dvojnim državljanstvom jednostavno odbijaju.
Očigledan je cilj emisije bio da se nastavi sa širenjem dezinformacija i laži o Vlasima severoistočne Srbije, a da se prikrije prava istina o ovoj manjini. Krajnji rezultat je potpuna asimilacija i nestanak ove rumunske manjine, ali istovrmeno i pranje ruku od odgovornosti države za sveukupno katastrofalno stanje u celoj Srbiji čime se lažima poput ove uspešno odvraća pažnja građana sa bitnih stvari. Svakom poznavaocu prilika jasno je o čemu se radi.
Ovde se ne radi pre svega o kršenju prava jedne nacionalne manjine od strane vlasti. To je samo posledica. Glavni tok je u suštini napad na jedan deo građana Srbije kojem je kao slaba tačka detektovana njihova pripadnost manjini. Ovde se radi o široj pojavi poslednjih godina, koja koincidira sa intenzivnim propadanjem države Srbije. Napadi na sopstvene građane od strane nesposobne i šizofrene vlasti postali su svakodnevnica u Srbiji.
RTS ovde ne napada Rumune(Vlahe) istočne Srbije samo kao neku "problemtičnu" manjinu sa kojom srpsko društvo treba da se obračuna, već kao deo građana Srbije koji su laka meta zbog svoje pozicije. Srpska vlast poslednjih godina, klizeći u rasulo koje je sama izazvala odbijanjem da se u državi izvedu bilo kakve reforme, pokušava da zamaskira realno stanje u zemlji izazivanjem ovakvih tenzija. Enormni problemi, afere, svakodnevno kršenje zakona i svih moralnih normi od strane vlasti, postali su svakodnevnica i deo su miljea u kojima se dešava i napad na vlašku manjinu.
Vlast u Srbiji na ovaj način samo dokazuje svoju nesposobnost. Potreba da prikriju državni kriminal kao i neznanje i nekompetentnost da se rešavaju realni problemi nadoknađuje time što izaziva nove, kako bi taj haos iskoristila za svoje potrebe.
Lov u "mutnom" je oduvek bio siguran za onog ko zna šta treba da ulovi.
Vlaška narodna stranka 13.08.2016