OTAC BOJAN ALEKSANDROVIĆ: OD DRŽAVE SRBIJE IMAMO SAMO PREPREKE, PRITISKE, PRETNJE KAO I SPORNE ODLUKE U CILJU PREKIDA RADA RPC U ISTOČNOJ SRBIJI
Otac Bojan Aleksandrović, Protojerej priobalne Dakije vlaške(rumunske) pravoslavne crkve, u Timočkoj Krajini kaže da uprkos tome što su Rumuni/Vlasi iz istočne Srbije lojalni dravi Srbiji, ona ih tretira kao neprijatelje.
“Od strane srpske države imamo samo prepreke, pritiske, odluke o prekidu korišćenja naših objekata i pretnje. Tako nam se srpska država za odanost i lojalnost. Ali mi imamo nadu u Boga i u vas, našu braću iz otadžbine. Bili smo, jesmo, i bićemo odani građani Srbije, zemlje koju smo mi napravili, zajedno sa braćom Srbima, i mi smo konstitutivni narod, ali nećemo nikome dopustiti da nas diskriminiše i ponižava…zato što smo starosedeoci, sledbenici Dako - Rumuna koji su živeli i vladali ovim mestima do dolaska Slovena i drugih... kod svoje smo kuće, i ovo treba da čuju svi!", izjavio je otac Aleksandrović u jednom intervjuu za „Romani pentru Romani”.
Paroh Malajnice precizirao je da se u prvim godinama svoje borbe da Rumuni iz Srbije dobiju crkvu i službu na rumunskom jeziku suočio sa velikim pritiscima. “ Osude, pretnje smrću od strane šefa negotinske policije, uhođenje automobilom, pritisci. Srpska država protiv nas, srpska crkva takođe, prvih godina je bilo jako malo podrške od matične države Rumunije, a ja sam bio dete od dvadeset i nešto godina… Zahvalan sam Bogu što me je sačuvao”. Ispričao je Otac Bojan.
Bojan Aleksandrović govorio je i o važnosti rumunske crkve u rumunskoj zajednici Timočke Krajine. “(…)bez pripadnosti crkvi jedan narod je kao dete bez majke kog odgaja ulica. Koliko je Rumunima/Vlasima crkva važna, ili bolje rečeno, koliko je loše bilo bez crkve, svedoče skoro 200 godina bez nje. Praunuci mučenika južno od Dunava i organizatori prvih crkvi u Timočkoj Krajini su doživeli da se rode i umru nekršteni. Zbog čega? Zbog nedostatka crkvenih službi na njihovom jeziku. Rumuni su se posle skoro 200 godina bez jurisdikcije svoje crkve deznacionalizovali. Ponavljam, zbog nedostatka crkve, nakon dugog perioda timočki Rumuni/Vlasi više ne znaju ko su i više nisu kršteni, a u 70-im godinama života…u jednoj kući žive prababa i praunuka, starica ne zna srpski, a praunuka ne zna rumunski… tragedija je biti u nemogućnosti da se sporazumeš sa svojim praunucima sa kojima živis u istoj kući…tužno i tragično…da u južnodunavskom romanizmu više ne postoje Rumuni! Nemoguće! Nakon dugog perioda u kome možemo nestati, Gospod Bog je čuo molitve naših predaka i podario nam to da obnovimo jurisdikciju naše crkve, mogu vam reći da ono što se postiglo u periodu 2003-2016. je Božije čudo. Da bi stigli do kraja treba nam velika podrška naše otadžbine Rumunije.”, skrenuo je pažnju Vikar.
Još se osvrnuo na pokušaje zloupotrebe terminologje „Vlah” i „Rumun” usled neznanja i neinformisanosti stanovništva, odnosno zašto Rumune istočne Srbije drugi nazivaju vlasima dok oni sami sebe nazivaju Rumunima.“ Njihov problem je to što su Rumuni i Vlasi jedno te isto. Oni su Cara Romaneaska(kneževinu Vlašku) zvali Vlaškom. Rumunska Pravoslavna Crkva se tada zvala Ugro-vlaška mitropolija i danas je jedina institucija u Timočkoj Krajini koja tvrdi da je Vlah isto što i Rumun i obrnuto. Problem Srba je što mi imamo i dokumente koji dokazuju ovu činjenicu, ovu istorijsku istinu. Zašto mislite da postoji sve više napada na Priobalnu Dakiju? Zato što je crkva stub očuvanja identiteta, vere i kulture rumunskog naroda! Crkva je i za one koji se nazivaju Rumunima, i Vlasima. To je jedina institucija koja ujedinjuje sve Rumune iz Srbije kako god se zvali: Rumuni ili Vlasi.”
U Timočkoj Krajini ima oko 300.000 Rumuna kojima su prava uskraćena a njihovim identitetom se manipuliše. Oni ne pohađaju rumunske škole, nemaju medije na rumunskom jeziku, a službe u crkvi sprovodi nedovoljan broj sveštenika. S druge strane Srbija umesto pomoći rumunskoj manjini forsira stvarnje veštačke manjine, jezika i identiteta koji nameće lokalnom rumunskom stanovništvu kršeći sve norme. Podsetimo da Srbi u Rumuniji imaju škole, crkve i sve potrebne manjinske institucije, čak i poslanika u rumunskom parlamentu.
01.05.2016
Pruzeto od Info PRUT