IZMEĐU DVE VATRE
Zašto nas napadaju?
Pojedine rumunske (vlaške) organizacije u severoistočnoj Srbiji su česta meta napada. Napadi su ponekad u formi direktnih pretnji, a ponekad u medijskoj formi sa lažnim i izmišljenim vestima sa ciljem diskreditacije kako organizacija i njihovih ciljeva tako i pojedinih aktivista.
Ističemo da se uvek napadaju samo one organizacije koje su aktivne u svom delokrugu rada i koje se bave onim što i proklamuju, a to je očuvanje nacionalnog identiteta i ostvarivanje političkih interesa rumunske (vlaške) manjine čije organizacije čine Kongres Vlaha Srbije u stalnom zasedanju kao krovne organizacije.
Vlaška narodna stranka kao najveća, najorganizovanija i najaktivnija stranka rumunske manjine u Srbiji, a posebno u severoistočnoj Srbiji, zbog svojih rezultata, česta je meta ovih napada.
Za razliku od rumunskih (vlaških) organizacija koje čine Kongres Vlaha Srbije u stalnom zasedanju, rumunske fantomske organizacije koje nemaju aktivnosti, ili se bave onim što nije u skladu sa njihovim programom rada, nikada nisu meta napada i kritike. Njihove slabe i u vezi s ciljevima postojanja neadekvatne aktivnosti se preuveličavaju, a skandali, koje ove fantomske organizacije često izazivaju, i njihove nepravilnosti u radu koje su često na granici zakona, se vešto se kriju i prećutkuju.
Ovakvi ciljani i često koordinisani napadi na rumunske (vlaške) organizacije koje čine Kongres Vlaha Srbije u stalnom zasedanju ne mogu biti kritike s dobrim namerama, jer je njihov očigledni cilj da kompromituju i diskredituju u javnosti aktivne i uspešne organizacije rumunske (vlaške) manjine, a da prikriju i lažno predstave rad rumunskih fantomskih organizacija koje u realnosti ništa korisno za rumunsku (vlašku) manjinu ne rade. Naprotiv takve organizacije i pojedinci koji su zaštićeni od napada, često se bave problematičnim aktivnostima koje nemaju nikakve veze sa njihovim registrovanim programom, a sredstva dobijaju iz Rumunije uglavnom za „projekte očuvanja rumunskog identiteta“.
Teško je razumeti da napadi na rumunske (vlaške) organizacije okupljene u Kongres Vlaha Srbije u stalnom zasedanju ne dolaze samo od rumunskih fantomskih organizacija iz Srbije već i od pojedinaca iz Rumunije koji su često deo vlasti, a i jedni i drugi su finansirani iz rumunskog budžeta.
Karakteristično je za ove često koordinisane “obostrane” napade je da imaju različite metode, ali isti cilj. Naime, često su im dijametralno suprotni stavovi u odnosu na predmet napada. Dok se u Srbiji plasira besmislena propaganda, da rumunske (vlaške) organizacije žele da rumunizuju vlaško stanovništvo, dotle iz Rumunije stiže kritika da rumunske (vlaške) organizacije prikriveno derumunizuju i srbizuju Rumune.
Ovo su de facto suprotni stavovi što u startu dovodi do besmislene kritike, budući da istina može biti samo jedna, dakle ili rumunizacija ili derumunizacija. Plasirati obe mogućnosti istovremeno je očigledno nemoguće.
Sasvim je logično iz izloženog da se pokušava diskreditacija i lažno predstavljanje aktivnosti rumunskih (vlaških) organizacija okupljenih u Kongres Vlaha Srbije u stalnom zasedanju i na rumunskoj i na srpskoj strani, služeći se različitim konstrukcijama. Tako se jedna vrsta laži plasira u Rumuniji, a druga, potpuno suprotna u Srbiji.
Blokada naših aktivnosti traje jako dugo, i sa tim smo suočeni decenijama. To, u kombinaciji sa sistematskom negacijom našeg entiteta od strane države, je dovelo do katastrofalne situacije u rumunskoj (vlaškoj) manjinskoj zajednici u Srbiji. Bez obzira što je ova zajednica treća po veličini nacionalna manjina u Srbiji, stanje u njenim redovima je gore nego u romskoj zajednici koja tradicionalno ima mnogo problema zbog nepostojanja matične države kao stabilne podrške.
Kao sramotan primer ovakvog ponašanja navešćemo zlonamerne napade i laži portala “Jurnal Românesc” iz Drobete Turnu Severina u Rumuniji, koji je finansijski podržan direktno iz fondova namenjenih rumunskoj manjini van granica Rumunije. Ovaj portal se već duže vreme bavi rumunskim (vlaškim) organizacijama, uvek u negativnom kontekstu, ili bolje rečeno, “Jurnal Românesc” već godinama napada rumunske (vlaške) organizacije u severoistočnoj Srbiji koje imaju rezultata u svom radu, i na taj način pokušava da stvori lošu sliku o njima (nama) u rumunskoj javnosti.
Istovremeno, ovaj portal kreira neistinitu, tj. ulepšanu sliku, organizacija i pojedinaca koji sebe predstavljaju borcima za prava rumunske manjine u severoistočnoj Srbiji, a u realnosti, zapravo, nemaju nikakvih pozitivnih rezultata u svom radu zato što organizacije, koje su godinama medijski podržavane od “Jurnal Românesc” praktično ne postoje. Osim što su registrovane i što se pojavljuju pred kamerom i fotoaparatom jednog jedinog čoveka iz “Jurnal Românesc” njihove aktivnosti nemaju značaja u borbi za prava rumunske manjine u Srbiji. Interesantno je da su te rumunske fantomske organizacije formirane i forsirane od strane bivšeg generalnog konzula Rumunije u Srbiji, Juliana Nicua, i ambasadora, Danijela Banua. Njihovu smenu smo više puta javno zahtevali zbog lošeg rada u domenu zaštite rumunske (vlaške) manjine u severoistočnoj Srbiji, kao i stvaranja raskola i podela unutar ove rumunske (vlaške) zajednice.
Osim što su njihove aktivnosti minorne, još veći problem, koji nas je naveo da ovo iznesemo u javnost, jeste šteta koju oni čine rumunskoj (vlaškoj) zajednici u Srbiji, ali i ugledu Rumunije i Srbije. Poslednji u nizu tih skandala jeste kampanja ili pak trgovina oko rumunskih državljanstava. Radi se o podnošenju stotine zahteva za rumunskim državljanstvom kada su te rumunske fantomske organizacije su nudile „pomoć“ za podnošenje ovih zahteva uz naplatu iste! Cena njihove usluge je nekoliko stotina Evra, a bilo je slučajeva kada su usluge naplaćivane i 700 Evra po zahtevu. Podnosioci često nisu imali ni najelementarnije uslove za dobijanje državljanstava, ali su ih ove organizacije, kao i “Jurnal Românesc” koji podržava njihove aktivnosti, dovele u zabludu i novčano iskoristili njihovu neinformisanost. “Jurnal Românesc”, međutim, ove i slične afere i očigledne zloupotrebe prećutkuje i ignoriše ili ih čak tendenciozno prikazuje kao korisne za rumunsku zajednicu, otvoreno reklamira i medijski podržava aktivnosti ovih rumunskih fantomskih organizacija. “Jurnal Românesc” je aktivno promovisao skupove, sastanke, okrugle stolove, intervjue i razne druge aktivnosti u okviru promocije ideje o dvojnom državljanstvu. U medijsku promociju ovih kontroverznih fantomskih organizacija i pojedinaca umešani su i neki veliki mediji u Rumuniji, kao i članovi rumunskog parlamenta sa vlasti i iz opozicije, koji su ih javno promovisali. Cilj je bio da se u javnosti Rumunije i Srbije stvori lažna slika da je zakon o državljanstvu već rešena stvar i da samo što nije izglasan. Na takav način je pridavan veliki značaj ovim fantomskim organizacijama i pojedincima kako bi stekli poverenje javnosti i omogućeno im je da obmanjuju veliki deo javnosti i steknu finansijsku dobit na osnovu poverenja koju su podnosioci zahteva stekli. “Jurnal Românesc” je ovde odigrao sramnu ulogu i naneo štetu kako rumunskim (vlaškim) organizacijama u Srbiji tako i Rumuniji svojom podrškom kreatorima ove obmane. Ko je sve od ovoga stekao konkretnu materijalnu dobit i koja je uloga svih u lancu verovatno će pokazati istraga, budući da u ovom skandalu ima i elemenata mnogih krivičnih dela sa obe strane, i na rumunskoj i na srpskoj.
Ovakve afere i akcije protiv rumunske (vlaške) manjine u Srbiji, ali i protiv rumunskih interesa i ugleda Rumunije, ne bi bile moguće bez podrške dela korumpirane bivše rumunske diplomatije i medija. Činjenica je da su ove fantomske organizacije i pojedinci poslednjih godina imali obimnu medijsku, finansijsku i političku podršku iz Rumunije. U kojoj meri je sav ovaj skandal vođen sa rumunske strane i ko je tamo sve vreme znao pravu istinu teško je reći, ipak, još jednom ponavljamo: Sve bi ovo bilo nemoguće bez znanja Bukurešta.
Konkretan povod za aktuelno obraćanje javnosti jeste neumerena kritika “Jurnal Românesc”, koja je upućena Vlaškoj narodnoj stranci, jer je, tobože, u kampanji za lokalne izbore u Zaječaru odabrala kao partnere srpske nacionalističke partije, i da je zbog toga pretrpela poraz na lokalnim izborima. Istina je, međutim, mnogo drugačija. Na lokalnom nivou nema visoke politike, već su komunalna pitanja u prvom planu. Vlaška narodna stranka učestvuje u vlasti u opštini Boljevac sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, za koju se, takođe, može reći da je srpska nacionalistička partija. Kada je u pitanju saradnja sa Demokratskom strankom Srbije, na republičkom nivou je bilo određenih problema, ali je zato saradnja na lokalnom nivou vrlo dobra u Boru i Negotinu. Vlaška narodna stranka (tada pod imenom Vlaška demokratska stranka Srbije) je učestvovala u vlasti u opštini Bor uz podršku tih srpskih nacionalističkih stranka koje, kada je u pitanju lokalna politika i kada se radi o komunalnim pitanjima, znaju da pruže ruku saradnje manjinskim partijama.
Ove rumunske fantomske organizacije, odnosno pojedinci koji ih predstavljaju, su široj javnosti poznati kao miljenici srpske vlasti, one iste vlasti koja prema Rumunima (Vlasima) severoistočne Srbije sprovodi mere agresivne asimilacione politike. Ove, rumunske fantomske, organizacije nemaju nikada problema sa vlastima u Srbiji. Naprotiv, njihove minorne aktivnosti se i u srpskim medijima ponekad nerealno ulepšavaju, a njihove afere prećutkuju. Pojedini pripadnici ovih rumunskih fantomskih organizacija privlače pažnju istražnih organa sa obe strane granice zbog svojih sumnjivih poslova, ali se njima očigledno, na čudan način, sve prašta. Ove sporne organizacije i pojedinci se nikada ne oglašavaju povodom problema koje ima rumunska (vlaška) manjina u Srbiji, prećutkuju probleme, ne insistiraju na funkcionisanju rumunskih institucija među Rumunima (Vlasima) u severoistočnoj Srbiji, a njihovi malobrojni članovi i čak bliža familija vernici su Srpske pravoslavne crkve, dok o pomoći Rumunskoj pravoslavnoj crkvi nema ni pomena. Ovo ponašanje jasno govori o njihovim stvarnim stavovima.
Prema našim saznanjima, opisani činioci su deo šireg “plana” koji se već duže vreme. sprovodi protiv rumunske (vlaške) manjine u severoistočnoj Srbiji. Taj plan ima za cilj uništenje ozbiljnih i aktivnih rumunskih (vlaških) organizacija u severoistočnoj Srbiji da bi time rumunska (vlaška) manjina bila izložena još jačoj i bržoj asimilaciji i nestajanju.
Ovakav plan je osmišljen mnogo ranije, ali se njegovo intenziviranje poklapa sa dolaskom „Ekipe Julijan Nicu - Danijel Banu“ u Srbiju. Plan je jednostavan, trebalo je formirati nove fantomske organizacije koje bi postojale samo na papiru, a u stvarnosti se ne bi bavile nikakvim aktivnostima i tako bi prepustile rumunsku (vlašku) manjinu propadanju, s druge strane trebalo je ugasiti postojeće aktivne organizacije koje se bore protiv asimilacije i ukazuju na probleme. Njih je trebalo ugasiti tako što bi se finansijski u mnogim projektima podržale one lažne, a potpuno ukinula finansijska podrška stvarnim organizacijama. Vreme službovanja Julijana Nicua i Danijela Banua u Srbiji se sa ovim savršeno poklapa, a “Jurnal Românesc” nastaje u to vreme i deluje upravo na način koji smo naveli. Ovo međutim ne bi bio ostvarivo bez podrške iz Bukurešta.
Očigledno da je Beograd uspeo da napravi saradnju sa važnim činiocima u Bukureštu i da odatle utiče na politiku rumunske Vlade u Srbiji. Po našem mišljenju se radi o ekipi iz Ministarstva spoljnih poslova Rumunije (MAE) i Rumunske obaveštajne službe (SRI) ili sa važnim uporištem u ovim institucijama, koje tačno znaju o čemu se radi. Saradnja između korumpiranih delova Rumunske obaveštajne službe (SRI) i srpskih vlasti izbila je na videlo u skandalu „Slučaj Sebastian Gica (Sebastian Giță)“, kada se posle čudnog hapšenja u Beogradu ispostavilo da je njegovo izručenje neizvesno. Ovde jasno vidimo preko kojih poluga Beograd utiče na rumunsku spoljnu politiku, čije su posledice samo naizgled “nelogično” ponašanje generalnog konzula Julijana Nicua, ambasadora Daniela Banua, ali i drugih institucija u Rumuniji, uključujući bivši Departament, ali i sadašnje Ministarstvo, prema Rumunima u Srbiji.
Tako su birokrate iz Departamenta godinama otvoreno podržavale i finansirale sporne organizacije, dok su rumunskim (vlaškim) organizacijama koje su danas okupljene u Kongres Vlaha Srbije u stalnom zasedanju blokirali projekte i uskraćivali finansijsku i logističku podršku, što nas je zamalo dovelo do bankrota. Preko ovih poluga vlasti se određuje koje organizacije u severoistočnoj Srbiji treba podržati, a koje ugasiti. Posledice toga su jasno vidljive! Nakon godina ovakvog naivnog (ili namernog?) ponašanja Bukurešta, rumunska manjina se našla u teškoj situaciji, a Rumunija se obrukala jer je bila izigrana tako što je sama finansirala uništenje sopstvene manjine u Srbiji svojom podrškom spornih organizacija i pojedinca, a taj proces se i dalje odvija.
Ovakvo ponašanje pojedinaca iz rumunskih vlasti je neprihvatljivo, jer ozbiljno narušava javno proklamovanu politiku Rumunije prema svojoj manjini u Srbiji.
Ovakvo ponašanje je očigledno zlonamerno i sračunato zarad našeg totalnog uništenja koje nije uspelo prethodnih decenija i pored agresivne asimilacione politike koju su vodile srpskih vlasti prema Rumunima (Vlasima) severoistočne Srbije.
Mi se sa ovakvim stavovima i ponašanjem nećemo pomiriti i zato iznosimo ove informacije u javnost.
08. 05. 2017.
u Boru
KOORDINACIONI ODBOR KONGRESA VLAHA SRBIJE U STALNOM ZASEDANJU
- Rumunski pravoslavni protoprezviterat Priobalne Dakije,
- Vlaška Narodna Stranka,
- Grupa vlaških intelektualaca,
- "Ariadnae Filum" - Društvo za kulturu Vlaha-Rumuna severoistočne Srbije,
- Društvo Rumuna-Vlaha "Traian",
- Udruženje pravoslavnih žena "Sf.Maxima",
- Udruženje za kulturu, tradiciju i religiju Vlaha iz doline Morave,
- Evropski pokret Vlaha,
- Timočke perspektive tradicionalnih inovacija,
- Odbor za ljudska prava Negotin,
- Kulturno-umetničko društvo "Lubnica"
- Grupa timočkih studenata u Rumuniji
28.05.2017