Specifičnosti razgradnje i obnove rumunskog identiteta Vlaha
u istočnoj Srbiji
Formiranje nacionalnog identiteta, odnosno osećaja pripadnosti jednom narodu predstavlja proces dugog trajanja, proces nastajanja jezika, pisma, običaja, kulture, itd. Osećaj pripadnosti na kritičnom stepenu zajedništva koji manje grupe koje nisu potpuno monolitne ipak usvajaju kao zajednički imenitelj njihovog identiteta. Na drugoj strani proces asimilacije može biti nasilan i brz (poput promene identiteta u ratu poroboljenog stanovništva) ili pak jako dug. Dug proces asimilacije ima u sebi i neke sponatne procese, čak iako oni imaju za uzrok sistemski pristup u pogledu etničkog, ukoliko takav proces traje mnogo decenija ili nekoliko vekova tu onda nastaju i neki uzroci koji se tiču specifičnosti jednog društva kao takvog, bez odlučujućeg uticaja etničkog pitanja na formiranje nekih od tih uzroka.
Orjentaciona mapa regiona Balkanskog poluostrova koje naseljavaju Vlasi, za detalje pročitati Kapidanov rad
U vezi razvodnjavanja rumunskog identiteta Vlaha u Istočnoj Srbiji postoji više paradoksa. S obzirom da su Vlasi svoju državu Vlašku udružili sa državom Moldavijom(sa takođe dominantno vlaškim stanovništvom) i tako stvorili u XIX veku Rumuniju, neminovno je da su Vlasi koji su ostali u Srbiji i graniče se sa tadašnjom državom Vlaškom ne mogu biti ništa drugo nego Rumuni isto koliko su to i Vlasi čija država Vlaška je činila glavni osnov nastanka Rumunije. Dokazivati očigledne stvari često sam postupak dokazivanja čini sumnjivim, dok osporavanje očiglednih stvari nužno mora biti kreativno i praćeno konspirativnim idejama kojima protagonisti pokušavaju da publiku drže u uverenju kako sprečavaju neke zamišljene zavere velikih razmera. S obzirom na geografski raspored koji Vlaška populacija naseljava u Istočnoj Srbiji naspram teritorije Vlaške unutar Rumunije i jezik kojim govore Vlasi u Istočnoj Srbiji, neko posebno dokazivanje njihovog rumunskog identiteta, dok stvari posmatramo na zdravorazumski način, može da izgleda poput dokazivanja da živimo na planeti Zemlji, a ne na Marsu. Možda je zato svrsishodnije ukazati na neke specifičnosti koje su dovele do razvodnjavanja rumunskog identiteta Vlaha u Istočnoj Srbiji, a koje se ne tiču samo pristupa države ovom pitanju, već i transformacije društva u SFRJ.
Posle Drugog svetskog rata započelo se sa industralizacijom SFRJ. Stanovništvo se masovno selilo iz sela u gradove. Međutim, veliki deo vlaškog stanovništva ostao je u selima i to je doprinelo očuvanju maternjeg – rumunskog/vlaškog jezika. Srpski jezik učio se uglavnom prilikom pripreme za polazak u školu, pošto škole na maternjem jeziku nije bilo, a obrazovanje je bilo obavezno što je podrazumevalo i obavezno učenje srpskog jezika. Paradoks je u tome da je jedna pozitivna stvar kao što je obrazovanje vodila razvodnjavanju identiteta, ali to je bilo neminovno jer obrazovanje na maternjem jeziku manjina tada nije bilo u fokusu globalno, kao nešto na čemu bi se insisitiralo u međunarodnim okvirima, svet je tada bio u fazi ukidanja kolonija - bar formalno, Aparthejd je još uvek bio netaknut, itd., a razvoj ljudskih prava u povoju i još više tek na papiru nego danas.
Isto tako formalno obrazovanje je često rezultiralo migracijom iz rodnog kraja i često sklapanjem mešovitih brakova, što je sa aspekta civilizovanog posmatranja stvari svakako pozitivno, međutim, s obzirom da identitet vlaške zajednice nije bio sistemski podržan od strane države i na ovaj način je dolazilo do asimilacije.
Odsustvo državne operacionalizacije upotrebe vlaškog u školi (i generalno) rezultiralo je kod mnogih konfuzijom u pogledu identiteta, usled čega je u prvi mah neki deo pripadnika rumunske/vlaške zajednice pokazivao otpor svom očiglednom identitetu. Sada se to polako menja, jer ljudi polako počinju da osećaju sopstveni identitet. Kada npr. slušaju crkvenu službu na maternjem rumunskom/vlaškom jeziku budi se osećaj sopstvenog identiteta koji je bio potisnut, uspavan na neki način. Možda je bilo naglih pokušaja da se trgnu iz sna koji su izazivali otpor, ali kada se ljudima pruži prilika da se obrazuju na svom jeziku, obavljaju crkvene obrede na svom jeziku, konfuzija polako nestaje kod mnogih.
Niz paradoksa nastavlja se negativnim uticajem ekonomskih prilika na brojnost vlaške populacije u Istočnoj Srbiji, negativnim u većoj meri u odnosu na srpsku populaciju. Notorna je činjenica da je problem nezaposlenosti u SFRJ osim planskim zapošljavanjem u samoj zemlji rešavan i uglavnom organizovanim emigriranjem najsiromašnijeg dela stanovništva u zapadne zemlje. Tome je prethodila politička emigracija, ali ona nema dodirnih tačaka sa ovim razmatranjem. Posle više talasa organizovane emigracije u vreme SFRJ, usledila je emigracija usled ratova i sankcija, posle toga ponovo ekonomska emigracija koja intenzivno traje i sada. U tim emigracionim talasima visok procenat Vlaha napustio je Srbiju. Napustio je državu i veliki broj Srba, međutim, s obzirom na znatno manju brojnost Vlaha njihova matematička relevatnost je i na taj način umanjena. Vlaško stanovništvo naseljava velikim delom siromašne seoske krajeve (sa bogatim potencijalima ali bez ulaganja u infrastrukturu, mehanizaciju i dr.) koje država tradicionalno zapušta, što je značajno doprinelo ovakvim trendovima. U utvrđivanju broja Vlaha postoje različiti pristupi i navode se brojke koje međusobno značajno odstupaju, ali postoji npr. procena (daleko od maksimalističkih procena) da ih je u Timočkoj Krajini oko 300.000 hiljada, pri čemu se taj broj umanjuje i zbog emigracije (stim što se oni svakako mogu i dalje tretirati suštinski kao Rumuni/Vlasi iz Timočke Krajine), dok ih na popisu ima mnogo manje, jer dominantne političke stranke srpske scene favorizuju pristup da su Vlasi Srbi (bar iza kulisa ako ne transparentno) ili bar da svakako nisu Rumuni, a onda se mnogima više isplati da se tako izjašnjavaju. Niko ne spori da je daleko veći broj onih kojima je maternji jezik vlaški, ali se ipak pozivaju na rezultate popisa kao meru brojnosti Vlaha, iako je to u očiglednoj kontradikciji.
Zašto bi se većina onih kojima je maternji jezik rumunski/vlaški izjašnjavali da nisu ni Vlasi ni Rumuni? Neki su očigledno okrenuti političkim strankama koje ne podržavaju iskreno ispoljavanje rumunskog/vlaškog identiteta. Neki očigledno još uvek nisu probudili sopstveni identitet. Međutim, čak i ako to postane proces dugog trajanja, jasno je da će značajan deo Vlaha probuditi svoj rumunski identitet. Dostupnost obrazovanja, religije, istorije države Vlaške i Rumunije sasvim su dovoljni da to bude nepovratan proces osvešćivanja. Što se tiče ekonomskih faktora tu stvari stoje drugačije. Sve ukazuje da će se iseljavanje pripadnika vlaške zajednice iz Istočne Srbije u Zapadnu Evropu nastaviti.
Naravno, politički pritisak države da se ovakve stvari namerno dese provejava neprekidno kroz navedeno, mada bi i bez toga problem bio vidljiv, nečinje države da očuva identitet Vlaha koji su se suočili sa ovim problemima, jasno govori o skrivenim plitičikim ciljevima bivše Jugoslavije, a potom i Srbije. To je pre svega da se Rumuni u istočnoj Srbiji "povlaše" odnosno da se odvoje od matice Rumunije a potom ostave prepušteni sami sebi i tako nestanu. Što se danas praktično i dešava.
Primetno je i da u prethodnih nekoliko godina država Rumunija znatno manje i slabije ukazuje na pitanje Rumuna/Vlaha u Timočkoj Krajini. Pored sprega srpskih političara sa nekim rumunskim političarima, moguće je da je to i usled pozicije koje trenutna srpska vlast ima kod najuticajnjih država usled agende rešavanja kosovskog pitanja. Postoji rašireno mišljenje da se srpskoj vlasti mnogo toga toleriše jer ima na dnevnom redu rešavanje kosovskog pitanja. Prethodna vlast nije bila tako preduzimljiva u pogledu kosovskog pitanja i možda je zbog toga njoj bilo prikladnije ukazivati iz Rumunije češće i žustrije na položaj Rumuna/Vlaha u Timočkoj Krajini. Međutim, bez obzira da li će se pitanje Kosova rešiti pravno obavezujućim sporazumom ili postati zamrznuti konflikt, pre ili kasnije svi uslovi idu u prilog tome da će se identitetsko pitanje Vlaha u Timočkoj Krajini izvesno razvijati na jedino moguć način - iako kao proces dugog trajanja, a to je da Vlasima bude dostupno da prepoznaju svoj rumunski identitet.
Da li su Vlasi Rumuni možda najbolje ilustruje istovetan izgovor kada neko za sebe kaže da je Vlah i kada kaže da je Rumun.
Na vlaškom:
Ja sam Vlah = Io mi-s/sânt Rumân
Ja sam Rumun = Io mi-s/sânt Rumân
B.J
29.07.2018